Веселинка Стојковић
Кога служе, jаде људске
Врабаца нема,
Чаробног у свако доба
Цвркута њиховог.
Потроваше, силни,
Све што могадоше,
И још трују, незасити.
Лоповски, и јавно,
Дан и ноћ, и пред зору
И у зору, с неба зло сипају.
Ко су пилоти,
Чије авионе небом воде,
Кога служе, јаде људске?
А Господ гледа,
И Сам се чудом чуди –
Од људи што посташе нељуди
Инсонлар кимни хизматида
Чумчуклар йук
кукдан тукилмас
чугурлаган сас.
Атроф огуланган
шунчаларки,чегараси йук,
хатто бу хам камдек.
Очикча угирлик
кун хам тунда хам,яна тонгача,
осмондан тукилар каргиш
Кандайдир учувчилар
учокларин учириб хар ен,
ажаб, кимга тобе сепиб евузлик.
Тангри куриб
балки у хайрон,
одамлигин унитган одамни куриб
Превод са србског, односно, руског језика, на узбечки језик:
Абиджан Алимжанов http://stihi.ru/2023/01/08/1647